Letra de Drvena pesma

Snio sam nocas, nikad prezaljenu stvar,
mog drvenog konjica;
kanap i zvuk tockica, vrbice zvon.
"Za mnom, verni Sanco moj,
u pohodu na Nespokoj."

Snio sam jos i svoju prvu tamburu,
kako k´o nocna dama,
iz juznog Amsterdama.
Iz izloga mene klinca zavodi,
na smrtne grehe navodi.

´Di je to drvo raslo,
od kog je tesana?
Da l´ se pod njime
neko, nekada ljubio?

Otkud u njemu izvor,
svih mojih pesama?
Da l´ je to znao
onaj ko ga je dubio?

´Di je to drvo raslo,
vrh kojih bregova?
Da l´ nas je ista,
kisa mladjane zalila?

Ko mu je grane kres´o,
mati ga njegova?
Cija je ruka lisca,
s jeseni palila? Da znam.

Snio sam onda krevet, sav u cipkama;
obesnu igru vatre, sklopljene salukatre.
Na uzglavlju ruza u intarziji,
pod kojom smo se mazili.

Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan,
novembar, izmaglica i kvartet dragih lica.
Maleni cun nasred luke pokisle,
da me u vecnost otisne.

´Di je to drvo raslo,
spram kojih vetrova?
Da l´ je pod njime,
neko za nekim zalio?

Sto ga je grom obis´o,
mati ga Petrova?
Ko je u sake pljun´o,
pa ga strovalio?

Jedina moja mila, sto si me budila;
bio sam tako blizu, nalicja vremena.
Taji se jedno drvo u mojim grudima;
gde li ce nesto nici iz toga semena?...
Da znam.